Odslušajte do kraja ovaj specijal posvećen vašim pitanjima da vidite kako ste izazvali eskalaciju sukoba među kolegama, saradnicima, prijateljima i kumovima. Kako je kralj Aleksandar posvađao naše istoričare, Nikolu Đukića, Nikolu Šipku, Ivana Drljaču, Jovanu Milovanović i Minu Radovanović? Najmanje Jovanu i Minu, koje su, istini za volju bile mirovne snage u ovoj operaciji... Ko je ovde navijao za BSK a ko za Jugoslaviju? Ko je za Karađorđeviće a ko za Obrenoviće? Ko je za kraljevinu a ko za republiku, i to za novu Jugoslaviju? Zašto se svađaju oko Španije i Rusije, i, pobogu, filmova i serija? I da li Nikola i Nikola govore i dalje, ili se kumovska rasprava završila kako se to obično kod nas završava? Neee, ne to na šta ste pomislili, taman posla, nego hoće li se ta, dok se vi niste svojim provokacijama umešali, primerena i lepa saradnja nastaviti uopšte? Uostalom, vi ste postavljali nezgodna pitanja, sada gledajte posledice... I razmišljajte kako da se iskupite, a mi imamo nekoliko predloga: Ostavite svoje utiske u komentarima, podelite s prijateljima i ne zaboravite - vaša podrška čini mogućim ovakve epizode! Hvala vam što ste deo našeg HistoryCast putovanja.

70 - U ovoj epizodi analiziramo veličanstvenu i tragičnu priču o Mojkovačkoj bici - događaju koji je postao simbol časti, žrtvovanja i patriotizma Crne Gore. Kroz prizmu ove epske borbe analiziraćemo ključne trenutke učešća Crne Gore u Prvom svetskom ratu i poslednje dane dinastije Petrović. Kako su crnogorski vojnici, vođeni nepokolebljivim serdarom Jankom Vukotićem, uspeli da u ledenom januaru 1916. godine pruže herojski otpor znatno nadmoćnijoj austrougarskoj vojsci, štiteći povlačenje srpske vojske ka Albaniji? Kakva je bila politička i vojna pozadina ovog događaja, i kako je sve to uticalo na sudbinu Crne Gore u periodu koji je usledio? Osim vojnih strategija i istorijskih fakata, istražujemo ulogu i sudbinu crnogorske kraljevske porodice u ovom prelomnom trenutku. Kako je kralj Nikola I Petrović, "evropski sagovornik" i "knjaz pjesnik", pokušavao da balansira između svoje vizije nezavisne Crne Gore i političkih pritisaka velikih sila? Koja je bila sudbina njegove dinastije nakon Mojkovačke bitke i gubitka suvereniteta Crne Gore? Naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača približiće vam složene odluke, unutrašnje sukobe i herojstvo jedne male, ali nepokolebljive države. Mojkovačka bitka nije samo priča o borbi i žrtvovanju - to je priča o krahu jednog doba, o odanosti idealima i o sećanju na ljude koji su se, i u porazu, boriili za čast i slobodu. Otkrivamo zajedno dublje slojeve priče o Mojkovačkoj bici - trenutku kada se granica između poraza i časti zamaglila.

🎬Pridružite se i našem Patreon kanalu i podržite nas! 🔗https://www.patreon.com/historycast Ova posebna epizoda HistoryCast-a posvećena je vama! Kraj godine donosi priliku da se osvrnemo na sve ono što smo zajedno postigli, istražili i naučili. Hvala vam na svakom komentaru, ideji, lajku i podršci - bez vas ovo ne bi bilo moguće! Pridružite nam se dok sumiramo najzanimljivije trenutke iz protekle godine, osvrćemo se na vaše omiljene istorijske priče i otkrivamo šta vas čeka u narednoj sezoni. Očekujte opušteniju atmosferu, poneku anegdotu iza kulisa i mnoštvo iznenađenja - jer vi zaslužujete najbolje! ✨ Mina Radovanović će vas uvesti u čarobno bizaran svet viktorijanskih prazničnih čestitki – od grotesknih motiva do nesvakidašnjih poruka, a saznaćete i kako je Čarls Dikens svojim pričama oblikovao estetiku Božića kakvu danas poznajemo. ✨ Nikola Đukić vodi vas na put kroz istoriju proslave Božića i Nove godine u Srbiji i Jugoslaviji. A verovali ili ne, konačno je našao zajednički jezik sa svojim kumom i imenjakom, Nikolom Šipkom - što je samo po sebi dovoljno da uđe u opis ove epizode! Takođe, ukoliko ne znate ništa o smederevskom nameštaju, krajnje je vreme da saznate - iz njegove, izuzetno zanimljive priče. ✨ Nikola Šipka donosi toplu dozu nostalgije dok priča o svojim omiljenim Božićnim filmovima, serijama i crtaćima koje svake godine gleda iznova, stvarajući tako sopstvenu prazničnu tradiciju. ✨ Jovana Milovanović se ostavila Karađorđevića, pa je u ovoj specijalnoj epizodi pokrenula diskusiju o tome kako su balovi i zabave u XIX veku služili kao sredstvo za povezivanje aristokratije, diplomata i političara, ali i kako su odražavali kulturne i društvene promene tog perioda. Fokus je, ovoga puta, dinastija Obrenović, pre svega kralj Milan i kraljica Natalija, kao organizatori najluđih i najzanimljivijih zabava u Srbiji tog vremena. ✨ Ivan Drljača odaje počast snažnim ženama XIX veka, i vodi nas u vreme Mojkovačke bitke, uvodeći nas u život Vasilije Vukotić, ćerke serdara Janka Vukotića, ratnice, junakinje, učesnice Balkanskih i Prvog svetskog rata, jedine žene učesnice i bajraktara Mojkovačke bitke. ✨Naši istoričari, zajedno, takođe dele i lične doživljaje praznične atmosfere, običaja, tradicije, i razgovaraju o Božićnoj magiji, čudima i nadi - onim trenucima kada verujemo da je baš sve moguće, uz mrvicu božanskog proviđenja. Pridružite nam se u ovom toplom i nostalgičnom specijalu, dok zajedno istražujemo praznike kroz istoriju, umetnost i lične priče. 💫 Srećna Nova godina od HistoryCast tima! Hvala vam na svemu! Družimo se i sledeće godine!

68 - Kroz priču kojom pokušavamo da zavirimo u srž jednog vremena i razumemo kako su se pravila utkala u temelje identiteta srpskog naroda vode nas danas istoričar Nikola Đukić i njegov gost Đorđe Stepić pravni istoričar. 🔔 Ne zaboravite da se pretplatite na HistoryCast i ostavite komentar – vaše mišljenje nam je važno! 🎬Pridružite se i našem Patreon kanalu i podržite nas! 🔗https://www.patreon.com/historycast

Nevesinjska puška, ustanak protiv Osmanskog carstva, označila je početak velike istočne krize i bila katalizator za promene u Bosni i Hercegovini. Ovaj događaj ukazao je na nezadovoljstvo hrišćanskog stanovništva osmanskom vlašću, dok je Berlinski kongres 1878. godine formalno stavio Bosnu i Hercegovinu pod upravu Austrougarske. Iako su ovi događaji različito uticali na muslimansko, pravoslavno i katoličko stanovništvo, zajedno su postavili temelje za artikulaciju bosanskog identiteta u periodu velikih geopolitičkih i društvenih promena. Benjamin Kalaj, zajednički ministar finansija Austrougarske i ključna figura uprave u Bosni i Hercegovini od 1882., imao je presudnu ulogu u oblikovanju ideje bosanske nacije. Kakva je bila uloga bosanskih begova, muslimanskog stanovništva, pravoslavnih i katoličkih zajednica u periodu okupacije i koji su bili njihovi stavovi o bosanskoj naciji? I kako se nacionalna ideja probijala kroz složeni mozaik etničkih i verskih raznolikosti? Ovo je priča o Balkanu i o Bosni - mestu gde su tradicija, modernizacija i nacionalne aspiracije vekovima oblikovale jedan jedinstveni, šarenoliki mozaik. Pridružite nam se u istraživanju jednog od ključnih perioda balkanske istorije i otkrijte kako su identiteti i nacije nastajali na raskršću Istoka i Zapada. Sa vama danas naši istoričari Jovana Milovanović i Nikola Đukić.

66 Dešifrovanje Enigme dalo je saveznicima ogromnu stratešku prednost. Omogućilo im je da presretnu i analiziraju nemačke vojne planove, što je bilo ključno u daljem toku rata. Na primer, savezničke snage su mogle da preusmere konvoje i izbegnu smrtonosne napade podmornica. Takođe, razbijanje kodova igralo je ključnu ulogu u pripremi Dana D i invazije na Normandiju 1944. godine. Interesantno je da je uspeh razbijanja Enigme čuvan u najstrožoj tajnosti sve do 1970-ih godina. Ovo je bilo presudno kako bi se osigurala prednost u budućim kriptografskim naporima i kako bi se izbeglo da Nemci postanu svesni svojih slabosti tokom rata. Ali priča o Enigmi ne završava se u ratnim godinama. Nasleđe ove mašine i ljudi koji su je dešifrovali postavilo je temelje za modernu računarsku nauku i kriptografiju. Naš istoričar Nikola Šipka u goste je pozvao kriptografa Aleksandra Matića. Danas njih dvojica pričaju jednu od najzanimljivijih priča - o šiframa, kodovima, špijunaži i velikim i malim ljudima koji su diskretni heroji Drugog svetskog rata.

Pred Kolubarsku bitku država se suočila s ogromnim ljudskim i resursnim gubicima. U takvim okolnostima, mobilizacija nije zaobišla ni mlade intelektualce - đake i studente, koji su se masovno prijavili kao dobrovoljci u vojsku. Tako je formiran Đački bataljon, poznat i kao jedinica 1300 kaplara. Mnogi od ovih mladih vojnika uključeni su u Kolubarsku bitku, gde su se pokazali kao primer hrabrosti. Njihov idealizam i spremnost da se žrtvuju za otadžbinu ostavili su dubok utisak na starije vojnike. Na frontu su često delili sudbinu običnih vojnika, trpeći glad, hladnoću i iscrpljenost, dok su istovremeno nosili težak teret odgovornosti kao vođe svojih jedinica. Njihova je priča simbol hrabrosti, patriotizma, ali i tragedije. U modernoj Srbiji, Kolubarska bitka zauzima centralno mesto u kolektivnom sećanju na Prvi svetski rat. Obeležavanje godišnjica bitke i spomenici, poput onog na planini Rajac, služe kao podsetnik na ovu pobedu i kao inspiracija za suočavanje s izazovima savremenog doba. Istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača pričaju o Kolubarskoj bici, uzrocima, istorijskim okolnostima i uticaju na modernu srpsku istoriju.

63 Severnoafrički front bio je mnogo više od borbe u pesku - bio je to sukob strateških genija, poprište herojskih podviga i težak test izdržljivosti. Iako je često zasenjen većim bitkama u Evropi i na Pacifiku, njegova važnost za ishod Drugog svetskog rata ne može se potceniti. Ovaj konflikt, vođen između 1940. i 1943. godine, predstavljao je stratešku borbu za kontrolu nad Sredozemljem, Sueckim kanalom i bogatim naftnim resursima Bliskog istoka. Naši istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka istražiće ključne događaje, vojne taktike i najznačajnije ličnosti koje su oblikovale ovaj deo svetske istorije.